KAD ĆU PORASTI?

Zašto ja nikad neću porasti?
A kako to misliš nećeš?
Nikad neću biti kao mnogi drugi ljudi.
Neće ti ni trebati, videćeš.

Zašto će uvek moje ruke biti za zagrljaj kratke?
Ne, nisu. Duže su po pitanju nežnosti.
Ali nikad neće bit k’o tvoje glatke.
Jesu, zar ne vidiš da u njima nema grubosti?

Dobro, a šta je sa mojim nogama?
Kako to misliš, šta sa njima?
Moji koraci će uvek biti mali.
Koraci se ne mere centimetrima.

Vidi! Na onom drvetu lepši pogled raste.
Na kom? Onom velikom i krasnom?
Da, ja nikad neću moći da se popnem na te grane.
Ni ne moraš se penjati, ti već vidiš jasno.

Ne razumeš me nikako.
Ti sebe potcenjuješ i ne razumeš.
Džabe ti pričam sve ovo.
Ali, tata, u mojim očima mali nikad biti nećeš.