ODLUKA

Nedelja
04.05.2042.
21:30h
Los Anđeles, SAD




“Ne živi mi se. Ova mučnina i bol u stomaku, ta teskoba postala je nepodnošljiva. Ne želim više da živim sa tim.”

Sa ovim rečima, Majkl, čovek običnog imena i navika, pokušava da kaže sebi da više ne može da izdrži. Mora da uradi nešto kako ne bi imao te odvratne osećaje u sebi kad god treba da se donese neka važna odluka. Sa svakom narednom kao da se sve teže nosi. On je čovek od trideset dve godine. Živi u luksuznoj vili na periferiji grada. Ima značajan udeo u ogromnoj firmi, koja se bavi proizvodnjom automobila i koju je nasledio od oca. Za osam dana je veoma važan sastanak odbora, koji će odlučivati o saradnji sa još jednom velikom auto kompanijom. Firma je u poslednje vreme imala dosta poteškoća i potrebna joj je pomoć, odnosno, uska saradnja ili čak stapanje sa još jednom firmom. Neki članovi odbora su ubeđeni da će sklapanje ugovora sa tom drugom firmom značiti propast, odnosno, da će biti potčinjeni i vremenom nestati, dok drugi smatraju da je to jedini i pametan potez kako bi nastavili sa poslovanjem. Obzirom da je Majkov pokojni otac jedan od osnivača firme, on je više za to da se ne ujedinjuju ni sa kim i da nastavi tradiciju. Ipak, duboko u sebi, zna da vrlo verovatno neće uspeti još dugo da sami funkcionišu i da se ponekad moraju da donesu odluke koje nam se ne sviđaju. To kako bude glasao na sastanku će uticati ne samo na sudbinu firme, nego i na njegovu ulogu dalje. Preveliki je ulog na tom sastanku i da se ne pominje još sudbina preko pedeset hiljada zaposlenih.
Da je on odlučan čovek i da zna tačno šta želi, ne bi tu bilo teskobe koja ga muči, ali on nije takav. Dok je bio živ, otac je donosio sve bitne odluke, ali svog sina jedinca nije naučio baš najbolje kako da to radi. Majkl je uvek bio tu, a i nije. Učestvovao je u svemu, ali nikada nije napravio ništa što bi bilo samo njegovo ili za šta bi bio najviše on zaslužan. Bio je uljuljkan u komfor celog života, sve do očeve smrti pre godinu dana i majčine smrti par meseci pre toga. Nakon toga, počinju prave turbulencije u Majklovom životu. Najizraženije su kada treba da donese neku odluku. Nije znao da li želi ili ne želi brak i decu, pa ga je posle izvesnog vremena dugogodišnja devojka napustila. U firmi od njega očekuju da pokaže makar mali deo očeve sposobnosti na funkciji izvršnog direktora, ali za sada ništa od toga. Zato neki i dižu ruke od firme i žele stapanje sa drugom. Majkl počinje da to uviđa i želi da se promeni, ali kao da za to nema snage. Kao da želi da pobegne od donošenja odluka, od svega.

Sedi tako u svojoj vili, vrti programe na TV-u i razmišlja kako ga u narednih nedelju dana čeka pakao u glavi, gotovo sigurno i nekoliko nesanica do tada. Sama pomisao na to šta ga čeka, još mu dodatno otežava situaciju. Za oko mu je zapala jedna od reklama, koja kaže:

“ Nemate vremena da idete u kupovinu namirnica, da odvezete auto na pranje, da pokosite travnjak, pronađete odgovarajućeg provajdera za kućni internet, osvežite enterijer? Ili Vas sve to mrzi da radite? Mi smo rešenje za Vas! “

Naizgled obična reklama neke firme koja se bavi raznim uslugama, u cilju da pruži ono što je potrebno mnogima, kao što je Majkl.

– Pređi na internet. Kucaj “ Klon sluga “.

Na ekranu TV-a se pojavilo nekoliko linkova, od kojih mu je peti po redu zapao za oko zbog reči “ Ako ste umorni od svega, tu je Fiks. “

Pravo u centar. Majkl je pročitao sve o toj vrsti klona. Saznao je da taj robot može da u potpunosti zameni čoveka, osim da dá krv i slične stvari. Umne i fizičke radnje obavlja sa lakoćom, pa čak i donošenje odluka, što je Majklu posebno privuklo pažnju. Ima čak i emocije. Svako može da ga dizajnira po želji. Već je bila skoro ponoć i Majkl je završio sa unošenjem potrebnih podataka i slikama za svog Fiksa. Bio je oduševljen, ali je zastao na trenutak. Pitao se da li je to ono što mu treba? Zna da je to bežanje od sebe, ali zašto ne iskoristiti nauku koja je toliko napredovala? Pomislio je i na nesanicu koja ga čeka pre sastanka i to je prevagnulo da klikne “Poručiti”. Sutradan mu je zakazan pregled i snimanje u toj kompaniji, kao deo poslednje faze za kreiranje svog klona. Zaspao je sa pomešanim osećanjima. Zabrinutost da li je to stvarno dobro za njega i uzbuđenje što će neko za njega raditi neprijatne stvari. No, nije bilo nesanice i zbog toga se ujutru osećao lepše, bio je skoro siguran da je doneo pravu odluku.

Nakon poslovnih obaveza, Majkl je otišao i obavio pregled. Snimio je mozak i celo telo. Platio je i rečeno mu je da će klon stići na njegovu kućnu adresu za tri do četiri dana. Bio je veoma uzbuđen. Dani su prolazili bez nesanice i skoro bez mučnine u stomaku zbog sastanka odbora. Majkl više nije imao sumnju da je doneo pravu odluku. Osećaj ga ne vara.
U petak popodne, klon zvani Fiks je isporučen. Momci koji su doneli klona su ga samo raspakovali i stavili da sedi u fotelji u dnevnoj sobi. Majkl nije mogao da veruje koliko je nauka napredna. Još jedan Majkl je sedeo ispred njega. Čudno se osećao dok ga je po uputstvu uključivao. Samo ga je posmatrao bez reči.

– Pozdrav, Majkl. – Fiks je probio led.
– Pozdrav.
– Lep enterijer u kući.
– Hvala.
– Želiš li nešto da ti pomognem?
– Ne treba sad. Sedi na krevet, upali TV i gledaj ga. Ja ću da razmislim šta treba da mi pomogneš.

Vikend je protekao tako u Majklovom testiranju Fiksa. Davao mu je prvo da radi neke jednostavne radnje. Rekao je spremačici da ne dolazi za vikend. Fiks je odlično obavio njen posao. Potom ga je slao u prodavnicu, gađao sa njim na koš u podrumu, jer je napolju rizično da neko od komšija dvogledom slučajno vidi dva Majkla. Kada bi Fiks napolju sreo nekog poznanika ili Majklovog prijatelja, normalno bi pričao sa njim kao Majkl, jer je kopiran njegov mozak i tu nije bilo nikakvih problema. Što se tiče ubacivanja u koš, Fiks je gađao gotovo bez promašaja što je na trenutke nerviralo Majkla, ali je bio uzbuđen što ima, ne samo slugu, nego i na neki način prijatelja. Razgovarali su o svemu, najviše o sastanku odbora. Fiks je zapravo bio Majkl, ali za nijansu ili dve njegova bolja verzija. Zanimljivo, Majkl je shvatio da je i on malo bolji u svemu otkako se “upoznao” sa Fiksom. Život mu je postao istovremeno lakši i zanimljiviji. Nestvarno. U subotu nije bilo nesanice za Majkla. Fiks je “spavao” u jednoj od praznih soba. U nedelju uveče, Majkl je imao blagu nesanicu, ali kao da to nije bilo samo zbog sutrašnjeg sastanka u kom se odlučuje o sudbini kompanije, nego i zbog toga što će Fiks da ode na sastanak umesto njega. Osećao je uzbuđenje i znao je da je to dobro, “samo” još da sastanak prođe kako treba. Akcenat u njegovom razmišljanju je bio ipak samo na tome da sastanak prođe, pa šta bude. Da se samo jednom završi. Nekako je zaspao.
Ponedeljak ujutru je, pored uzbuđenja, doneo zabrinutost. Da li će neko na sastanku shvatiti da to nije on? Istog momenta ga je smirilo to da ne postoji mogućnost za tako nešto, jer je klon čista Majklova kopija po izgledu, po glasu i po svemu.

–  Znači, nema potrebe da ponovo pričamo o sastanku?
– Nema. Samo idem tamo da saslušam ko šta ima da kaže, razmislim i procenim kako treba da glasam kad bude glasanje.
– Tako je.

Dok je zatvarao ulazna vrata i posmatrao Fiksa kako odlazi do auta, Majklu je svašta prolazilo kroz glavu. Osećao je blagu grižu savesti što on ne ide na tako važan sastanak firme, čiji je jedan od vlasnika. Čak je bio u jednom trenutku blizu toga da vikne Fiksu da se vrati, jer je pomislio kako prethodnih nekoliko dana, sem sinoć, nije imao nesanicu ni mučninu. Shvatio je da, ako je makar u glavi uspeo da se oslobodi odgovornosti, da je istovremeno sve postalo mnogo lakše i da mu možda Fiks nije potreban za sastanak i donošenje odluke. Onda je pomislio da bi mu se ipak odjednom slošilo na putu do firme, jer bi se sve to čega se oslobađao u prethodnih par dana samo sručilo na njega u nekom trenutku i on to ne bi izdržao. Nije rekao Fiksu da se vrati. Seo je na krevet u dnevnoj sobi i gledao u crn ekran TV-a. Potom, od iščekivanja i nervoze, počeo je da gricka nokte. Onda je otvorio nekoliko kesica grickalica. Iz minuta u minut, nervoza je rasla. Počeo je da radi sklekove i trbušnjake kako bi skrenuo pažnju. Potom bi upalio TV i prebacivao redom kanale, te bi otišao u spavaću sobu i gledao nepomično na grad Los Anđeles. Smenjivao je te aktivnosti naredna skoro tri sata, dok se nisu ulazna vrata otvorila. Majkl gotovo da je poskočio. Fiks je ušao sa osmehom na licu.

– Šta je bilo?
– Ukratko, bio je duži sastanak, na kraju je bio predlog da se sjedinimo sa njima, gde bi oni vodili glavnu reč.
– I, kako si glasao? Kakva je odluka?
– Bilo je veoma tesno. Glasao sam protiv ujedinjenja i ostajemo sami.
– Pa, šta će ti onda osmeh na licu, kada to znači da se gasimo za najviše godinu dana? Nećemo izdržati.
– Mislio sam da ne želiš duboko u sebi da trud tvog oca daš u ruke nekom tamo drugom.
– Pa ne želim, ali nekad je pametnije emocije ostaviti po strani.
– Uočio sam neke stvari i dobio par ideja. Možda mogu nekako da pomognem da opstanemo duže.
– Dobro, šta je tu je. Sedi i ispričaj mi.

Koliko god Majkl delovao potišteno, jer se nisu ujedinili, trunka u njegovom govoru i reakcijama je govorila da mu je drago što se to ipak nije desilo. Fiks mu je ispričao svoje ideje i većina njih je imala smisla. Čak je to malo ohrabrilo Majkla. Dakle, postojala je nada da se još malo duže održe na tržištu. Fiks je na TV-u pustio snimak sastanka, jer u očima ima kamere i Majkl se uverio da je sve bilo kako mu je ispričano. Veliki izazovi su pred njima kako bi se firma očuvala u životu. Majkl je sada definitivno bio siguran da je ispravno postupio naručivši sebi klona. Pobeda! Izgleda da Majkl ipak zna da nekada donese pravu odluku. Život je dobio usmerenje što se tiče poslovnog dela. Ipak, nije dozvolio da njegovo pripadne nekom drugom. Sjajno!

Dani, pa i nedelje, su prolazili i, iako se Majkl zbog Fiksa osećao snažnije i samouverljivije, sve češće je odluke prepuštao Fiksu. Moguće je da se ulenjio ili mu je baš prijalo da se oslobodi odgovornosti. Došao je na ideju da uveče, dok leži i gleda seriju, šalje Fiksa u izlazak, jer mu je potrebna žena, a on ne želi da pogreši u odabiru kada bude prilazio ženama. Nekako je izgubljen otkako ga je ostavila bivša devojka. Prepustio je Fiksovoj intuiciji da odluči na koja mesta da ode. Ne samo to, počeo je da prepušta Fiksu da bira koje će namirnice da kupi u prodavnici i on bi ga uvek pozitivno iznenadio nečim lepim, što Majkl još od davnih dana nije probao. Čak je i na posao sve češće išao Fiks umesto Majkla i, ne samo to, nego je i odmah donosio neke poslovne odluke bez prethodne konsultacije sa svojim “gazdom”. Majklu se to nekada nije svidelo, ali, obzirom da su odluke bile dobre, nije se bunio. Fiks je postao alfa i omega svega u Majkovom životu, dok je ovaj to samo posmatrao. Kada bi se noću vratio iz izlaska, Fiks bi Majklu puštao snimke kako je bilo. Majkl je pomno posmatrao i tražio da li mu se neka devojka posebno sviđala. Tamo negde nakon desetog ili jedanaestog izlaska, Majkl je uočio na snimku jednu devojku. Braon-plava kosa, sa plavim očima i svetlijim tenom. Baš mu se svidela. Ime joj je Irina. Fiks joj je normalno prišao i pričao sa njom. Majklu se posebno svidelo kako se Irina smeje. Kada su do kraja odgledali taj snimak na kom Fiks ljubi u obraz Irinu i pozdravlja se sa njom, Majkl mu se obratio.

– Nisam dobro čuo, šta si joj rekao na uvo kada ste se pozdravili?
– Drago mi je da sam te upoznao.
– I, šta je ona odgovorila?
– Da je i njoj drago i rekla mi je “vidimo se sutra ovde na istom mestu”.
– Bravo, Fiks! E, a šta misliš…
– Šta? Reci?
– Ništa. Zaboravi.
– Slobodno reci.
– Mislio sam da ja odem na taj drugi susret sa njom, ali možda bolje ne.
– Pa sad… Ne znam, ako stvarno želiš hajde.
– Bolje ne. Idi još jednom ti, pa da je još jednom bolje procenim kada se vratiš.
– Dobro.

Pet minuta je do ponoći. Fiks je u “svojoj” sobi i “spava”. Majkl se već više od sat vremena prevrće u svom krevetu. Ne može da zaspi. Njegova nesanica se vratila, iako nikakva bitna odluka ne treba da se donese. Tako bar izgleda na prvi pogled. Kako minuti prolaze, Majkl je sve više nervozan. Ako se ne naspava, poslaće Fiksa na posao, ali nije do toga. Počinje da shvata da mu ne odgovara što je rekao Fiksu da ponovo on ide u izlazak. Pomešana su mu osećanja. Ne zna kako da gleda na Fiksa, da li kao na neku vrstu ljudskog bića, iako to nije, ili samo kao na pomoćnika robota? Onda je pomislio kako ga je slagao i da zapravo on želi da izađe i vidi Irinu. Duboko u noć je ostao budan, čak je u jednom trenutku naglas izgovorio “ ne mogu više “ i sebe podsetio na dane pre Fiksa. Ipak, posle nekog vremena se smirio i nekako zaspao pred samo jutro.
Uprkos tome što je bio nenaspavan, odlučio je da ode na posao. Bolje da je poslao Fiksa, sve vreme je bio odsutan mislima i nimalo produktivan. To je uvidelo i nekoliko ljudi i savetovalo ga da ode kući ili makar da prilegne malo. On je odbijao. Trudio se da odradi šta ima. I odradio je kako tako. Povremeno je razmišljao da možda ipak on izađe umesto Fiksa uveče, ali nije bio siguran. Kada je došao kod kuće, Fiks je sedeo, gledao TV i pomalo se nervirao zbog nekog filma. Majkl je samo ušao u svoju sobu i zaspao. Odspavao je par sati i probudio se oko 19h odmoran. Fiks je kačio tek opranu zavesu. Nešto je puklo. Bila je to jedna od zakačaljki za zavesu. Fiks se iznervirao.

– Ne nerviraj se. To je samo zavesa. Ako te nervira – ostavi je, pa će spremačica da je sutra ponovo opere i okači – rekao je Majkl.
– Neka. Završiću.

Fiks je završio kačenje zavese i krenuo je da sedne na krevet, međutim, Majkl je već seo i upalio da gleda seriju. Fiksu se ta serija nije gledala, pa je pitao Majkla.
– Da li ti treba nešto iz prodavnice ili ovako?
– Ne treba.
– Hoćeš li da bacamo na koš?
– Ne. Hoću samo epizodu, dve od serije da odgledam.

Dok je gledao seriju, Majkl je ponovo razmišljao o tome da izađe u izlazak i kako da to kaže Fiksu. Jedna epizoda, dve epizode, a kad je počeo treću da gleda pogledao je na sat. Bilo je skoro pola deset. U tom trenutku, Fiks mu se obratio.

– Idem da se spremam.

Majkl ga je čuo, ali nije ništa rekao. Prekinuo je gledanje serije i otišao do ormara da pogleda neke stvari. Tek nakon minut ili dva, dok je posmatrao šta to ima u ormaru, viknuo je Fiksu koji je bio u kupatilu.

– E, Fiks, hajde molim te, otiđi mi po grickalice u prodavnicu.
– Sada? – Fiks je glavom izvirio iz kupatila i pogledao ka Majklu.
– Da, pa, onda idi.
– Hajde, dobro.

Fiks je otišao, a Majkl je to iskoristio da se okupa i večera. Dok je večeru privodio kraju, Fiks se vratio i stavio jedne grickalice na sto pred Majkla, a potom se uputio nazad u kupatilo.

– Samo jedna? – upitao ga je Majkl začuđeno zbog samo jedne kesice grickalica.
– Nije zdravo, Majkl. Mislim da ti ne treba više.

Majkl se pomalo iznervirao, ali nije ništa odgovorio. Došao je do kupatila, gledao kako Fiks namešta kosu i gleda se u ogledalo.

– E, ipak sam odlučio da ja izađem umesto tebe.

Fiks nije odmah ništa odgovorio, a Majkl je stao pored njega. Gledali su se u ogledalu. Majkl je odjednom shvatio da se Fiks malo izmenio. Bio je viši i manje zapušten od njega. Pardon, Majkl je bio malo poguren i sigurno deset do petnaest funti teži, sa vidljivim stomakom u odnosu na svog robota. To ga je poprilično neprijatno iznenadilo. Pomislio je da će to možda primetiti Irina, ali nije hteo da odustane od izlaska. Odlučio je da ne može da više puno stvari prepušta svom robu, zato se i udebljao. Fiks i dalje nije ništa progovarao. Majkl je uočio da Fiks vadi nešto iz svog desnog džepa, nešto metalno. Bio je to pištolj!

– Šta radiš to? – drhtavim glasom Majkl je govorio.

Ovaj i dalje nije ništa progovarao, Majkl se zaledio od straha kada je video da je Fiks pištolj uperio u svoju slepoočnicu. Nakon par sekudni, pištolj je opalio. Mrak. Majkl više ništa nije video, niti osetio. Njegovo beživotno telo se samo sručilo na pod kupatila. Pištolj nije bio uperen u Fiksovu glavu, nego ispred njegovog lica ka Majklovoj glavi, što ovaj nije dobro video u ogledalu. Robot je odneo Majklovo beživotno telo i postavio ga na krevet u dnevnoj sobi. Očistio je tragove krvi u kupatilu i po stanu i otišao u izlazak. Kako je zatvorio vrata od kuće, kao da je bilo promaje i to je pomaklo da daljinski sa jastuka kraj Majklove glave padne na pod i pritisne dugme za nastavak. Epizoda se nastavila tamo gde ju je Majkl zaustavio.

                                                                KRAJ