BIO JE TO LEP DAN

Leto je počelo. Tog sunčanog dana sam otišao na Tisu i čamac
kako bi moja koža poprimila tamnije boje i kako bih malo odmorio od
svega. Iza sebe sam ostavio jedno radno pre podne sa odviše stresa i
ljude koji su mi ga servirali na tacni blage sparine dok su moje misli
grabile ka drugoj polovini dana i malo dalje od toga. Odvezao sam se na
sredinu reke i pustio muziku. Legao sam na pod čamca, zaklopio oči iako
sam imao sunčane naočare na njima. Da bi me Sunce što manje
ometalo dok, možda, čak i zaspim. Počelo je prepuštanje moga tela
tihim, ali sve osetljivijim zracima koji su pržili moju bledu kožu. No, nije
prošao ni minut, počeli su da odzvanjaju zvuci motora ostalih čamaca
koji su se kretali po Tisi. Imao sam osećaj da su blizu mog. Čak mi je
padala na pamet misao da će me možda neki od njih udariti. Nešto mi
nije dalo mira iako sam znao da se na vodi mnogo bolje čuju bilo kakvi
zvukovi. Podigao sam glavu da bih video koliko su blizu mene ti čamci.
Bili su mnogo, mnogo daleko i van pravca mog čamca. I tako sam s
vremena na vreme prekidao moje slušanje muzike i sunčanje da bi
suludo proveravao da neko neće naleteti na mene. Do sledećeg dizanja
sam izdržao oko pola neke pesme ili dva minuta. Bilo je to ovog puta
zbog toga što su mi se leđa zalepila za pod čamca. Znoj je bio glavni
krivac. Vratio sam se ležanju i sunčanju da bi se ponovo na svakih par
minuta dizao ili zbog znoja ili zbog drugih čamaca. Tom paru smetnji
ubrzo se pridružila povišena temperatura mog tela i morao sam da se
pokvasim, posebno glavu, kako bi lakše sve to podneo. Dobro sam se
pokvasio. Kad si mokar na Tisi, bez sumnje postaješ meta onih velikih
muva odnosno obada. Oni kad pecnu nekad ispustiš snažan vrisak kao
da te ujela pčela ili si bos stao na nedovoljno ugašen pikavac. Smetnje
su počele da se gomilaju kao pre par sati na poslu. Naslagani debeli
prekrivači na pretoplom mom telu. Nervoza je počela da struji mojim
krvotokom i umom. Morao sam nešto da promenim. Ako nisam uspeo u
pristupu sa kog na sve to gledam, onda sam to pokušao promeniti
skokom u vodu. Dobro je došlo osveženje na par sekundi, a onda sam
shvatio da je čak i Tisa pretopla i da nema svrhe biti dugo u njoj. Posle
par minuta sam izašao iz vode i bacio se na pod. Međutim, pod se tako
brzo osušio od mog znoja i tako brzo ugrejao da sam istog momenta
jauknuo, jer sam skoro opekao cela leđa. Seo sam na ivicu čamca i i
kunuo ceo prokleti dan. Onda, kad sam se malo smirio, polivao sam pod
tiskom vodom. I, konačno, legao. Ponovo sam pustio muziku i, donekle,
prestao da marim za znoj, druge čamce, vrelo čelo. Po put tog
popodneva sam odslušao jednu pesmu bez prekidanja. Bio sam
iznenađen tim zanimljivim zapažanjem. Čak je krenula i druga pesma.
Međutim, ona je prekinuta pozivom. Zvao me je neko da pita nešto o
nekom koji je tamo negde. Objasnio sam mu i ubrzo taj poziv je završen.
Nisam ni stigao da nastavim sa tom drugom pesmom, opet je zazvonio
telefon. Ovog puta zvao je onaj drugi neko da pita jel neko od tamo
negde malo pre pitao za njega. Rekao sam da nije. Da li će mnogi ljudi
ikad direktno pitati onog čiji odgovor traže ili će nastaviti ići zaobilaznim
putem? Ležao sam i gledao u nebo bez naočara, jer je Sunce bilo već na
drugom kraju. Posmatrao sam tako to plavo čudo i nisam ni primetio da
muzika ne ide. Bio sam zbunjen tim nekim pitanjima koja su banula na
vrata ovog mog nemirnog odmora i dobijanja boje. Odjednom, čuo sam
neki pljesak u blizini čamca i kap vode koja je završila diretno u mom
oku. Baš u toku tog jedinog minuta u kom mi oči nisu bile sklopljenje i
kad na glavi nisam imao naočare. Zabolelo me je malo. Podigao sam se i
drugim okom pogledao šta se to desilo. Bio sam blizu plaže i neko je
bacio malo dalje loptu nego što je hteo i ona je pala kod mog čamca.
Nisam bio besan na tog ko ju je bacio nego na verovatnoću da će ona,
možda i najveća kap Tise koju je ta lopta izbacila pala pravo u moje oko.
U moje popodne. Ustao sam, nervozno upalio motor i vratio čamac na
mesto. Ništa manje nisam bio nervozan do kraja dana. Ali, nekako i
uprkos svemu, znao sam da je to bio lep dan.