PRISLUŠKIVANJE

Sedeo sam i razmišljao. Čekaj, je l’ mi je kosa sedela
ili mi je dupe sedelo? Dobro, sedeo sam u fotelji i
razmišljao. Nevažno. Prozor je bio odškrinut i svež vazduh
se ušunjavao tiho, a za njim i neki jedva čujni glasovi. Nisam
znao šta da radim, pa sam utonuo u slušanje tih nezvanih
gostiju mog neodlučnog popodneva. Jedan glas je
bio oštar, drugi nekako mek. Iako ne volim prisluškivanje,
bio sam prinuđen slušati:

• Šta da radim? – upitao je meki glas.
• Kako šta? Protresi dobro glavom i šta odlučiš to i
  uradi. Bez mnogo mozganja. Budi istrajan.
• Ali, kako? Čak i kad nešto čvrsto odlučim, nakon
  određenog vremena u meni sumnja nikne, pravo
  niotkuda! Ne stignem ni prvi korak da uradim ka
  ostvarenju cilja, ja već sumnjam u svoju odluku.
  Kako ne mogu da budem kao ti, tako hladan i odlučan?
  Kako da me ne sputavaju hiljade posledica
  koje unapred vidim?
• E, u tome grešiš. Ne misli na posledice. Šutni ih u
  dupe. Misli samo na cilj!
• Lako je tebi. Šta prvo odlučiš, držiš se toga do kraja,
  pa šta bude. A kako ću ja to, kad se usput javi
  toliko novih stvari koje često promene moju prvobitno
  donešenu odluku?
  
  
• Kažem ti, ne osvrći se. Uradi ono što si zacrtao i to
  je to. Ili će biti ispravno ili pogrešno.
• Ne shvataš me. Šta ako na tom putu ostvarenja
  shvatim da je ono zacrtano pogrešno? Da li i dalje
  treba slepo da grabim ka tome kad mi moje sve
  govori da to nije ispravno, a svi ostali oko mene me
  hrabre i govore mi da tako nastavim? Često kad
  imam dve opcije, ja odaberem jednu, ali na putu
  realizacije se pojavi treća ili četvrta, koja mi se ukaže,
  odjednom, kao najispravnija.
• Pa, dobro. Onda ne slušaj druge, nego samo sebe.
  Tako ćeš najpre znati šta je najbolje za tebe.
• To su mi mnogi već rekli. Nije to loše, ali, evo, slušajući
  to po ko zna koji put, u meni se opet javlja
  sumnja. Sumnja u ideju da treba slepo da sledim
  samo ono svoje. Da bi možda trebalo nešto i od
  drugih da uvažim.
• Čekaj. Je l’ ti živiš da bi zadovoljio sebe ili druge?
• Sebe, naravno. Ali, ako živim da bih zadovoljio
  sebe, to nije znak da ne treba ponekad da saslušam
  i druge. Možda me oni, u kombinaciji sa mojim
  mišljenjem i mojim odlukama, odvedu tamo
  gde želim stići?
• Mnogo, mnogo se ti kolebaš pri donošenju svojih
  odluka. Mnogo tu trošiš sebe i druge. Ja bih već stigao
  do kraja puta i video da li sam bio u pravu ili ne.
• Ali čitava moja priroda se zasniva na tome da se i
  oko najsitinije stvari lomim i znojim. Često tražim i
  savet od drugih. Nije me toga sramota.
  
  
• Zašto bi te bila? Priznaješ da nisi odlučan i da ti
  treba pomoć. To je dobro.
• Znam da je dobro, ali i dalje ne znam šta da radim.
  Uh, znojim se.
• Znam, počinješ da se osećaš.
• Ozbiljno?
• Ne, šalim se. Ličiš mi na lonac sa vrelom vodom,
  koji samo što nije proključao.
• E, sad me zezaš! Nemoj to.
• Neću. Biće to dobro. Kad provriš, zakuvaću ti jednu
  slađu kafu, jer si dovoljno gorčine uneo u svoj život.
• Opet ti!
• Istina boli. Pogotovo kad ti je neko govori u lice. Da
  nećeš možda zadnjicu da mi okreneš, pa da ti tamo
  saspem šta mislim?
• Ne, nego mi saspi tu slađu kafu da odletim na mesec.
• Dobro je. Primio si se na šalu. Samo, pazi se da
  neki vetar ne dune na tvoje tako oznojano čelo i da
  se ne prehladiš za džabe.
• Kako za džabe? Pa donosim neku odluku. Možda
  mi se, dok budem u krevetu pio čaj, ukaže šta treba
  da uradim.
• Opet ti, sa tvojim brojnim mogućim posledicama i
  sujeverjima ili šta već to bilo.
• Jebi ga. Takav sam.
• Takav? A, ja mislio ti počeo da se šališ i pobeđuješ
  napetost. Budi opušten. Tako ćeš pre doneti pravu
  odluku. Napetost sputava.
  
  
• Sve ja to znam, ali ne znam kontrolisati ta svoja
  usrana stanja.
• Kako ne znaš? Pa, kad prigusti, odeš u toalet i pustiš
  sve nevažne stvari dođavola. Nije teško.
• Zezaš me malo više nego obično?
• Moram. Pomažem ti na sve načine da pobediš
  sebe i doneseš odluku.
• Kako mogu da znam koje stvari su nevažne tj. govna,
  a koje ne?
• Pa, ili je crno ili je belo.
• Sad ti mene zabrinjavaš sa tim pristupom. Eh, kad
  bi u životu bilo sve tako jednostavno kao što je kod
  tebe. Nisi ti glup, naprotiv, očaravaš me kako možeš
  da ne razmišljaš o onim stvari koje si odbacio,
  jer su nevažne.
• Oduvek sam takav. Možeš i ti biti. Samo prelomi u
  ovoj situaciji. Prelomi jednom za svagda! Više te
  neće sputavati sitnice.
• Ali sitnice su moj život! Shvati da ja često kad obučem
  džemper pomislim na sve te konce koji ga
  čine. Te, tebi naizgled nevažne, stvari meni oduzimaju
  dragocenu energiju, ali mi i nekako znače.
• Uh, pričaj ti o tim stvarima koje te muče, a mnoge
  druge ne dodiruju. Navedi neki primer.
• Beše jednom neka prepirka u kojoj je učestvovalo
  nekoliko ljudi, među kojima sam bio i ja. I kako to
  obično biva, bile su dve strane. Samo da napomenem
  da mi prepirke nisu jača strana i kad ljudima
  pokušavam nešto objasniti previše odlutam u svoj
  
  
  svet, pa me skoro ništa ne razumeju. Bilo kako bilo,
  izrazitog pobednika nije bilo, odnosno svaka strana
  je mislila da je otišla kući kao blagi pobednik. Dakle,
  prepirka je bila završena za sve učesnike, osim
  za mene. Kod kuće nisam mogao da zaspim, nego
  sam zbog toga razbijao glavu do kasno u noć, gledajući
  u plafon, uz prigušeno svetlo. Kako su minuti
  leteli, ja sam dolazio do sve većeg broja argumenata,
  koji bi presudili tu prepirku u moju korist, odnosno
  u korist moje strane. Pre nego što sam zaspao,
  imao sam ih toliko da, kad bih spomenuo
  samo trećinu, bio bih u pravu i više nego što treba.
  Jedva sam čekao sutrašnji dan, tako čvrsto odlučen
  da sretnem učesnike te polemike i da im iznesem
  nove dokaze, argumente… No, kad sam se probudio,
  znao sam da ne treba potezati ponovo tu priču
  i da su svi u velikoj meri već zaboravili o čemu je
  bila reč. Sinoćni zacrtani cilj je izgubio svoj značaj.
  Tako ti je to kod mene.
• Pa, ovo je očigledno. Tvoje bitke nisu i njihove bitke.
  Ne treba ni da ulaziš u takve stvari. Tu su oni
  gospodari.
• Uglavnom ni ne ulazim, ali katkad upadnem u tu
  zamku.
• Toliko te dugo poznajem, ali, ipak, ne poznajem te
  celog. Izgleda da nisam dovoljno obraćao pažnju.
• Nije to, nego sam ja, jednostavno, vešto prikrivao
  sva ta svoja kolebanja.
• Jesi. Nego, nazire li se ta tvoja odluka? Hoćete li se
  pomiriti i pokušati ponovo?
  
  
• Auuuu! Kako se ne sećaš? Dok smo pričali o tome
  da li treba da se pomirim sa njom, sreli smo jednu
  drugu devojku. Tačnije, njene i moje oči su se srele
  i netremice gledale dok smo se mimoilazili. Posmatrao
  si izbliza kako se nas dvoje tako neobično gledamo.
  Svi smo zastali, a ti si počeo da me odvlačiš
  našim putem i u tome si uspeo. Pa, kako se ne sećaš
  da nisam mogao da dođem sebi još pola sata
  nakon što sam ugledao tu devojku? Mucao sam,
  iako nikad do tada nisam.
• Aaa, da! Sad se sećam! Sećam se te devojke koju
  smo sreli u prolazu i ti si se malo zagledao u nju. To
  je to i ništa više.
• Malo zagledao? Izgleda da ti ne obraćaš previše
  pažnju na te stvari. Pa par puta si posle toga ponavljao
  rečenice kako bih te ja čuo. O tome ti sve vreme
  pričam. Jeste bilo pitanje da li da se pomirim
  sa bivšom devojkom, ali se u međuvremenu dogodio
  taj neverovatni susret sa tom devojkom na ulici.
  O tome razmišljam već danima. Mislio sam da si
  shvatio oko čega se kolebam. Pokušavam da ti objasnim
  kako se meni uvek pojavi neka nova opcija,
  koja utiče na donošenje odluke. Sećaš se da sam ti
  pričao kako sam upoznao bivšu devojku. Tako što
  sam pola večeri gledao u jednu drugu i smišlja
  kojim rečima da joj se obratim. Kad sam konačno
  odlučio, na putu do nje sam se sudario sa jednom
  drugom, za koju se ispostavilo da će biti moja
  dugogodišnja ljubav.
  
  
• Sećam se, naravno, ali, eto, te stvari koje su meni
  nevažne, ispostavilo se, tebi su važne. Ili, barem,
  pomoću njih te je lakše shvatiti.
• Sad me bolje shvataš.
• Da, konačno. Sad mi je mnogo šta od ranije jasnije.
• Mislim da bi u ovom slučaju trebalo da postupim
  kao ti. Odlučiti i čvrsto se držati. Znam da misliš da
  treba da se pomirim s bivšom. To ću i uraditi.
• Ne. Idi za ovom koja te ostavila bez daha onoga
  dana.