DRAGAN

Imao sam oko deset godina i išao sam u treći razred
osnovne škole. Najbolji drug je imao još jednog najboljeg
druga osim mene. U školskoj klupi je sedeo sa njim, a išao
do kuće i u slobodno vreme bio sa mnom. Moram priznati
da mi je malo bilo krivo što, kad smo već bili toliko dobri,
ne sedimo i u klupi zajedno. Taj s kim je sedeo u klupi, takođe
jedan od mojih mnogobrojnih drugova, kasnije je
postao đak generacije. Veoma pametan dečak, koji je pored
svojih zadataka stizao da rešava i zadatke mog najboljeg
druga, koji se nije baš najbolje snalazio. Ja, pomalo
ćutljiv dečak, s vremena na vreme sam menjao druga s kojim
sedim u klupi, a i neretko sam sedeo sam. Treća klupa
do prozora je to malo bolje znala. Možda još zna, ako je
nisu bacili negde. Nekako se jedva dovukao jedan petak.
Onako sasvim običan, koji ništa ne nagoveštava, ništa sem
vikenda i odmora od škole. Na času srpskog jezika, učiteljica
je zadala svima da za vikend napišu sastav. Tema je bila
” Moj najbolji drug”. Tako, s neba, pa u rebra baš tih nedelja
kad sam sedeo sam u klupi. A bio sam tako radostan
zbog lepog vremena najavljenog tog vikenda. Posmatrao
sam ostale klupe. U svakoj su sedeli najbolji drugovi i najbolje
drugarice. Gledali su jedan u drugog i veselo pričali
šta će pisati. Meni je tog trenutka bilo možda najteže. Mislim,
imao sam najboljeg druga, ali kako o njemu da pišem
kad će on pisati o svom drugom najboljem drugu. Onom iz


klupe. Nekako zatečen i potišten sam pošao sam put svoje
kuće. Ceo put sam gledao u svoje patike, broja četrdeset.
Neobično velike za dečaka tog uzrasta i te visine. Bile su
mi, odjednom, tesne, kao i svet u kom sam, činilo mi se,
sam živeo. Tesan, da sam pomislio pojesti živ krompir kako
bih dobio temperaturu i ne bi bio prisutan u ponedeljak
prilikom predavanja sastava učiteljici. Ali, odustao sam od
te ideje, jer nisam imao hrabrosti uraditi tako nešto. U nedelju
uveče, seo sam i počeo pisati. Pošto nisam mogao
pisati o svom najboljem drugu, a nisam hteo ni o kome
drugom, izmislio sam najboljeg druga. Zvao se Dragan. Bio
je onakav kakvog sam ga želeo i nije se bunio u vezi onoga
što sam o njemu pisao. Pripremio sam i neke odgovore
kad bi me ostali učenici pitali ko je on. Olakšavajuća okolnost
koje sam se setio, bila je da u mom selu ima dve
osnovne škole za uzrast do četvrtog razreda. Ona u gornjem
delu sela, tj. moja, i ona u donjem delu. Te je taj Dragan
bio iz te druge škole, naravno. A njega sam, navodno,
znao sa igrališta na koje sam odlazio vikendom, kad bih
bio kod tetke u gostima. S njim sam igrao sve igre s loptom
ovog sveta i pričali viceve koji nisu ni postojali. Učiteljica
je redom iznosila mišljenje za svaki sastav u vidu par
rečenica pred celim razredom. Došao je na red i moj sastav.
Uprkos svim onim “jakim” argumentima zbog čega je
Dragan moj najbolji drug, crveneo sam u licu kao bulka u
proleće. Odgovarao sam veoma nesigurno sa da ili ne. Naravno,
većina nije poverovala da mi je taj Dragan najbolji
drug, ali mislim da niko nije znao da je on izmišljen. Pa,
čak i učiteljica. Tih nekoliko minuta, koliko sam bio na tapetu,
bilo mi je neprijatno da sam poželeo da se nešto ne-


predviđeno desi. Da spremačica pozove učiteljicu zbog dolaska
nekog roditelja u posetu ili da izbije neka tuča u zadnjoj
klupi. No, prošlo je i to nekako. Čas se završio. Usledilo
je tek nekoliko pitanja od strane ostalih učenika ko je taj
Dragan. I dalje sam im nesigurno odgovarao, ali bar nisam
crveneo. Već sutradan, čitava ta neprebrodiva bura je nestala
i preda mnom je bilo opet mirno more, prepuno sitnih
dečačkih stepenica i tobogana. Ipak, potajno sam se
nadao da ću upoznati nekog Dragana iz donje škole, koji
će opravdati onaj moj sastav o njemu. Kojeg ću sa najvećom
radošću pokazati svima u razredu. I dok su moja stopala
brže rasla od ostalih delova mog tela i dok sam i dalje
imao najboljeg druga koji je imao dvojicu najboljih drugova,
dani su neprimetno prolazili. Tog ili sličnog Dragana nikad
nisam upoznao, ali on me je odveo nekom mnogo važnijem
drugu. Upoznao sam jedan sastavni deo sebe, koji
voli da pobegne, odluta i mašta.