- Jesam li ti trideset puta rekao da moraš poštovati
saobraćajne propise? - Jesi.
- Šta jesam?
- Pa, rekao si mi da dobro obratim pažnju na znakove
koje su propisali, da bih bio zaštićen i da bih zaštitio
druge. Da bih bio što bolji za sebe i za svoju
okolinu, tj. za druge učesnike u saobraćaju. - I?
- Opet sam se zaneo.
- Voziš svoj automobil, motocikl ili bicikl i ti se zaneseš,
s tim tvojim glupim slušalicama u ušima i ni na
šta ne obraćaš pažnju! Zanos nije dozvoljen! Shvati
to već jednom! - Pa, bio sam dobar nekoliko meseci. Nisam imao
prekršaj ili nezgodu, sve do sad. - Sreća, pa si samo pao u jarak s biciklom i zaradio
uganuće zgloba. Šta da je neko bio iza tebe i ti ga
zbunio? Mogao te je pregaziti kao od šale! - Znam…
- Ne znaš ti ništa. To je očigledno.
- Ne mogu. Jače je od mene da uživam u vožnji i
spontanom razgledanju oko sebe. Da se zanesem
time. Katkad se nekontrolisano naglo zaustavim. - To se ne sme. Ako hoćeš tako da nastaviš, vozi se
letnjim putevima. Tamo nema ničega, sem retkih i
sporih traktora. Oni neće stići da te pogaze. I to
najbolje leti ili zimi. Tad ih ima najmanje. Zaobiđi
proleće i jesen, kad su poljoprivredni radovi najučestaliji. - Letnjim putevima seljaci gotovo da i ne idu.
- Otkud ti to? Pa, njive su lepo obrađene i vodi se računa
o njima. - Da, obrađuju se, ali su letnji putevi neravni.
- Kako neravni? Pa kuda prolaze ti silni traktori?
- Ne prolazi tu toliko traktora koliko ti misliš. Iz jeseni
u jesen, sve ih je manje. - Kako to? Nisam obraćao pažnju.
- Mali poljoprivrednici su bili primorani da prodaju
svoje njive većim poljoprivrednicima. I sad jedan
veći traktor obrađuje desetak manjih njiva. - Pa?
- Pa, tih desetak njiva je ranije obrađivalo desetak
manjih traktora. Bilo je mnogo više tragova ostavljenih
na istom mestu, nego sad. - Aaaaaaaa…
- Sad razumeš. Vidim.
- Pa, dobro, ometaju te neravnine da uživaš dok voziš
svoj bicikl. Ali, zašto ne probaš s onim tvojim
motociklom? On ima dobre amortizere. - E, to sam hteo isto da ti objasnim. Sad u jesen, dok
sam se tako jednom vozio letnjim putem, s jedne
strane je bila velika njiva sa tek proklijalim žitom, a
s druge njiva, koja je bila sva u garežu zbog paljenja.
Osećala se još ta paljevina u vazduhu. Udarala
mi je pravo u lice i pružala se u pravcu one njive s
mladim žitom. Nisam više hteo tuda da se vozim.
Niti bilo gde drugde letnjim putem u jesen. - Zezaš me? Pa nisu sve upaljene u isto vreme.
- Naravno da nisu, ali uvek je neka u blizini upaljena
i truje i mene i neko žito u blizini. Pa, kako onda
mogu tad da se opustim dok vozim i budem zanesen? - U pravu si.
- Drago mi je da me makar malo razumeš.
- Ali i dalje te ne razumem. Gde se nalaziš dok si na
asfaltiranom putu? Zar se ne možeš skoncentrisati
dok vožnja traje, pa se posle opusti kad stigneš? - Ali ja vozim da bih uživao, da bih se prepustio
tome. Kad stignem, sve je gotovo. - Pa, imaš one autiće na sudaranje za malu decu.
Ups, to je za malu decu, kao što rekoh. - Nije to problem za koga je šta, nego nisam sam
tamo. Volim sam da vozim i da nema nikog okolo.
Zato se i vozim putevima van naselja. - Ali, zar te u toj tvojoj zenesenosti ne opomene
bela linija posred puta? - Da, da nije nje odavno bih bio pokojni. Kad je s
moje leve stran,e znam da ne idem u pogrešnom
smeru. Možda si ti ta bela linija? - Ne skreći. Ti ni u razgovoru ne možeš da držiš pravac.
Hoću da ti pomognem. Da ne pogineš sutra. - Pa, šta ako poginem?
- Kako to možeš reći, idiote?
- Pa svi ćemo svršiti, kad – tad, je l’ tako?
- Da, ali je l’ treba tako mlad i zanesen da skončaš?
- Dobro si to rekao.
- Šta sam dobro rekao? Pa, šta će biti kad se budeš
tako zaneo na autoputu? - Ne znam. Ne razmišljam o tome.
- Auuu! Je l’ ti znaš šta je autoput, uopšte?
- Znam. Muka mi je od njega. Svi vi ga obožavate i
jedva čekate da ga se dokopate. - Pa najkraći je i najbrži put do cilja. Kako ne shvataš?
- O, shvatam ja. A, je l’ ste nekad pomislili da usporite
i uživate u vožnji? Pa, čak i naglo zaustavite nekad? - To nije dozvoljeno. To je suviše ludo!
- Znači, bio sam u pravu. To se na autoputu ne sme
raditi? - Da, naravno da se ne sme. Nisu ljudi ludi kao ti!
- Naravno da nisu. Gomila ne može biti luda. To je
privilegija pojedinca. A, sad me izvini. Odoh da budem
zanesen i lud.
No comments on AUTOPUT
AUTOPUT
alternativnium.com 