SANJAO SAM

Sanjao sam jednu obalu,
onu prostu, najprostiju,
sa oštrim kamenjem
i opalim, mokrim lišćem.

Bilo je na njoj svega,
malo Sunca, malo snega,
malo sreće, malo tuge,
najviše nade boje duge.

Na toj obali bila si i ti,
kao i naše daleke bliskosti.
Stajala si nepomično sve vreme
tu, samo na korak od mene.

Ipak, bila si daleka i nekako sama,
a u tebi samo pustoš i tama.
Imala si taj pogled umoran,
i neko ti je bio potreban.

Pokušao sam te zagrliti,
snažnim zagrljajem utopliti.
Ruke su mi kroz tebe prošle,
i nikad ti one nisu došle.

Otvorio sam oči i video tebe,
odmah tu u krevetu kraj sebe.
Sve je to bio samo san,
jedan košmar pakostan.