PREDA MNOM

Stara kafana sa novim ljudima tamo me čeka,
gde god sam se trošio, to je sad iza mene.
Napolju hladni novembar i neka suza daleka,
nijedan deo moj zbog nekog nije smeo da vene.

Ujutru sam bio nisko dole, a uveče visoko gore,
i to je novo Sunce koje sad počinje da me greje.
Shvatanje da će uvek nicati neke nove zore,
da mogu zalupiti vrata snegu što napolju veje.

Pored novih ljudi i stare kafane, zaboravljam,
da su tu i stari ljudi sa novim izrazima na licu.
Zbog novog pogleda na sve dalje ja nastavljam,
ne hvatam se više na tu, boje prošlosti, udicu.

I tako počinje ta neobuzdana harmonija u meni,
željno iščekivanje novih proleća i leta koja ne posive,
slutnja bistrog okeana u nekim očima plavim ili zelenim,
početak neke nove i bolje priče pisanjem neopisive.