ODLAZIŠ

Odlaziš iz mojih pesama, iz mog piva,
nisam to hteo, za to si ti sama kriva.
Trudio sam se, možda, čak i previše
da ovaj svet uz nas nekako lakše diše.

Nisi dozvolila da ti preblizu priđem
jer odavno vučeš svašta sa sobom.
Ali, tu bih ja bio prepun strpljenja,
da te podignem i nasmejem baš ja.

Dao sam ti čekanje i pesme svoje,
ali nešto drugo boji to nebo tvoje.
Idi dalje i nek te sve ovo breme prođe,
al’ daj bar nekom da do tvog srca dođe.

Otišla si neshvatljivo, a tragovi tvoji ostaju,
kao kad Sunce zađe, onda zvezde sjaj daju.
Da, to su sitne naše uspomene koje ne biraju
kad će da zatrepere i nama nas da vraćaju.

Morao sam dalje nastaviti ovako sam,
jer zbog tebe ja nemam sebe i miran san.
A možda i nisam morao, ali tako je bolje.
Možda za nas nismo bili baš nas dvoje…