NJIHOV DAN

Oni hoće da im svaki dan bude isti;
da sve tuđe imaju u svojoj kontroli;
da uvek poleću i sleću na istoj pisti;
da se umereno živi, umereno voli.

A zašto ne bi sve tako prosto bilo;
Zašto, kad to sve tako lepo deluje?
Možda bi svi tad srećnije ovuda plovili,
kroz ove nepredvidive i burne oluje.

Njihov dan se svodi na sve jasno,
i on je sam po sebi tako bistar.
Al’ ne deluju svi tako slasno,
u njihovim uskim ustima bar.

Tuđi dani su im gorki suviše,
i ne znaju šta će sa njima,
pa ih pljuju, gaze, blate i guše,
jer ne vide u svojim toliko dima.

Jednim običnim njihovim danom,
pokušavam shvatiti šta oni to traže.
I shvatam da njima lečim ranu za ranom.
Njihov dan mi u tome samo pomaže.