NEINFORMISAN

Ja ću samo da pišem, gledam more
i da budem ovako neinformisan.
Eto vama dešavanja i strukture,
I sav taj tamo društveni poredak.

To što nisam tu i što sam van svega
niko od vas ne može da razume.
Da je mašta ovog mog uma nega,
i zbog nje ja u vama brzo trunem.

Prestajem tamo gde ste svi vi,
vaši košmari i vaše radosti.
Sve ste to sami sebi stvorili,
i na silu mene tu nećete uvesti.

Nećete me uvući ni na milu,
jer suviše sam od vas daleko.
Tamo negde u nečijem krilu,
brojim zvezde od sveta preko.

Tog nekog mrzite, jer vam je stran,
jer ga ne znate i maštati ne umete.
Možda je on samo ovaj običan dan,
miris neke žene ili moje malo dete.

Čak i kad vam nekako sve objasnim,
pitaćete kako ću sam u tome živeti.
A sanjajući sebi život činim jasnim,
I briga me da l’ će iko to razumeti.

S vremena na vreme bežite odavde,
pokušajte nekad odlutati od ovog sveta.
Zbuniće vas to, al’ kad se vratite ovde,
videćete da vam ovaj mnogo manje smeta.