NE BACAJ SMEĆE!

Prokleti čoveče, ne bacaj smeće u Tisu!
Tvoje je telo daleko od onih koji ti oči bodu,
i tvoja glava zna da oni kraj tebe blizu nisu,
al’ to ti ne daje pravo na tu odvratnu slobodu.

Pre pola sata sam prošao kraj tebe,
javio ti se i upitao: ima li komaraca?
Čak sam ti pokazao da ću stati malo niže,
takođe kao ti, daleko od svih staraca.

Pristao sam lagano i prepuštao se miru svom
kad je odjednom sve to bezdušno pokvarila
tvoja kutija cigara plutajući kraj čamca mog.
Ti te retke pušiš, znam da je tvoja.

Htedoh pisati o ženi koju upoznao nisam još,
ali sad pišem o tebi, samo da znaš.
Kad si mi rekao: Šta je? Komaraca se plašiš?
To mi je dalo snage da ne marim za njih baš.

Tebi je to dalo osećaj mudrosti,
i možda prividne prkosne nadmoći.
Samo si pohlepan u toj ludosti,
i podsmeh o insektima ti neće proći.

Možda, pak, ja samo grešim
i ovo je samo tvoja loša navika,
možda si samo trenutno besan,
jer štap ne trza i smeta ti mog čamca vika.

Samo ne budi takva kukavica
kad te u toj moći panika obuzme.
Dok raste tvoja moć ti padaš i zato:
ne bacaj smeće duše svoje na mene!