MOJ DRUGI, TREĆI JA

Svakoga dana mislim da se vreme krati,
da je sve bliže kad ću te opet ugledati.
E, nije sve kao što se čini, mnogo je duže;
čekanje vreba i počinje iznutra da me struže.

Znam da teško grabiš kroz ove jesenje dane,
da te sve pritiska i podmuklo gura sa strane.
Znam da imam previše slobodnog vremena,
ali čekanju ne umem naučiti ovog kretena.

Taj kreten katkad se uspaniči i ulicama luta,
kad njegov ego sazna da te neće videti sutra.
I dok tako tumara, nekad i čuje dobru pesmu,
I, odjednom, razume tu tvoju kožu tesnu.

Kao takav se prepusti valu tog popodneva,
preda se onom koji uporno i vazda sneva;
koji zna oči zatvoriti i tebe nasmejanu videti,
to čekanje u jednu ovakvu pesmu pretvoriti.

Nas trojica ludaka svakog dana se borimo,
nekad visoko letimo, nekad sporo gorimo.
Možda ti ponekad svaki od nas malo dosadi,
ali kako se koji papira dohvati, on i pobedi.

Ako te u narednim danima ne uspem videti ja;
nijedan, ni prvi, niti onaj drugi, a ni treći ja,
neka te umesto očiju mojih vide ove reči,
možda, lepe reči koje ništa ne može da spreči.
Sreda, 28. Oktobar 2015.