MOJ DOM

Nije mi trebalo toliko mnogo,
neka dobra muzika i par čašica.
I sve je odjednom bilo tu,
vratio sam se gde pripadam.

Onda me je vojska pojurila,
I kroz mračnu šumu sam bežao.
Matora kokoška oklagijom me najurila,
dok sam cedio mokre čarape.

Sledećeg jutra sam bio daleko,
previše daleko, na kraju, kraju sveta.
Sve je bilo obojeno straha bojom nekom,
ali sam video da cveće i dalje cveta.

Počeo sam se buditi iako sam budan bio,
gubiti strah i biti sve više radoznao.
Da l’ sam to opet u domu svom,
ili sam od bekstva počeo ludeti?

Toplina me je čitavog obuzela,
I nisam bio u malom mestu svom.
bio je to bezbroj svetova spoj,
jedini i pravi dom moj.