MLAD

Ja nisam star, niti ću to ikad biti,
a zašto se onda tako ponašam?
Sebe trujem da se mora ostariti,
a godine da brojim prestao sam.

Žene tiho dolaze i burno odlaze,
a moje srce ostaje nekako mlado.
Gde god se okrenem njihove su staze,
ali posle novim ja zakoračim rado.

Sve češće i duže odmaram i spavam,
da ‘l sam samo umoran od navika starih?
Ili samo pokušavam duže da sanjam,
novim putem se krećem, shvatih.

Svakog jutra i večeri najmlađi sam,
ne zanima me šta je između toga.
Znam da mrzovoljni starac nisam,
znam da mogu zavoleti bilo koga.

Ne, nisam ja star, to je lako videti.
Moji koraci jesu onako usporeni,
ali gazeći tlo oni umeju živeti,
žive u svetlosti, žive u tmini.