MESEC

Zbog ovih dana koraci su mi bili umorni,
podigao sam glavu tamo iznad, gore.
Kroz maglu i drveća krošnje gole,
jasno se probijao pun mesec čarobni.

Koliko god sam svoje telo ubrzavao ,
i iza sebe ostavljao neka retka,
i suviše umorna lica tih prolaznika,
svetlosti na nebu se nisam približavao.

Vazduhom oko mene magla je vladala,
ili su to bili izduvni gasovi automobila,
paljeno opalo lišće, ljudske jesenje rane,
dah mojih preteških prethodnih dana?

Nisam se tome predavao, pogled obarao,
jer me je mesečina vodila gde nisam bio.
Gazio sam asfalt, ljudima se nisam javljao,
zurio u ono tamo gore što me obasjavalo.

I ništa posebno tamo nisam imao videti,
ništa da bi večno gledao u taj mesečev stih.
Ali moji prethodni dani postali su premali,
od mesečine oslepele su moje oči za njih.