LENJ

Ja sam lenj i nedisciplinovan čovek,
redar u malom, napuštenom dvorištu.
Sa leđima na dole i pogledom na gore,
bez plana, na travi ležim ceo svoj vek.

Ponekad toliko lenj da zažmurim,
u susret kad vidim da mi dolaze
crni oblaci, jaki vetrovi, munje neke,
ja i onda ne pomišljam da se budim.

Kad sve bure prođu i ko zna štošta,
ja ne otvaram oči, zamišljam ih opet,
kako su ovde i kako ih sam teram,
od ničega moj um pravi svašta.

Da sam negde drugde i da se pravim vredan,
da li bih imao izmišljene oblake te?
Da li bih imao sva ta mora daleka,
pogled nepoznate žene kog sam žedan?