JANUAR

Sredina je ko zna kog januara,
negde sam i ja na toj sredini.
Ne ledi mi se srce, niti ima žara;
Ne krijem se, niti sam na bini.

Dani su mi tako obični i nemi,
i ne brinem mnogo zbog toga.
Čekam proleće razmišljajući o zimi,
ne teram sebe dalje od tela svoga.

Prethodna strofa kaže, to je spokoj,
ali, ja znam da to nije baš tako.
Daleko od toga da je ceo svet moj,
sve se u sekundi pokvari lako.

Ovi moji januarski vrhovi i dna,
nisu ono što bi trebalo da budu.
Oni su ravničarska polja budna,
a ja opet na sredini, na tom sprudu.