DOŠLA SI VOZOM

Kad si mi rekla da vozom dolaziš,
u meni je zaigrao onaj filmski scenario;
dolaziš iz daleka i sa mnom odlaziš,
sa onim čovekom koji te tek upoznao.

Šetali smo gradom i upoznao sam te s njim,
nisam dao da ti promakne ijedna ulica;
nisam znao kolika mi je bila čast sa tim,
biti kraj tebe dok kraj nas prolaze neka lica.

Biti tu kraj tebe, biti kraj tebe…
nije to bio samo stih u pesmi ovoj;
nije to ono što sam već nosio uz sebe,
to je bilo nešto novo, nešto tako novo…

Sve si to i ti osetila, siguran sam!
No, različito smo gledali na to.
Ja na tebe kao na ženu života svog,
ti na mene kao na nekog druga novog.

Ali, zašto mi okrene obraz na peronu?
Zašto si mi one večeri morala odgovoriti,
da nemaš nikakvog momka kraj sebe, tu…
Zašto si onda dolazila vozom koji ću pamtiti?