USAMLJENO NADANJE

Te januarske srede sam izašao na ulicu
i osetio nikad snažniju usamljenost u sebi.
Strah da ću ostati sam uvukao me u bujicu,
da nađem nekoga paničio sam u toj potrebi.

Moji dani, moje godine bile su zamršene,
onako s viškom misli i prekomernom pažnjom;
Samo da ne bi pogrešio s izborom one prave žene,
nijednog trena ne prepušten sebi i životu svom.

Ja sam tako svojeglavo jurio od jedne do druge,
pokušavši da zapamtim svaki tren s njima.
Sneg je počeo da pada niz ulice duge,
vratio me u sobu samoće i uzaludnih nadanja.

Tu sam do kraja izbacio sve iz sebe,
i odjednom osetio neopisivo olakšanje.
Meni moja usamljenost više nije mogla ništa,
Moja pobeda je bila još jedno novo nadanje.