SA TOBOM SAM

Često sve znam,
al’ početi ne znam.
Slušam klavir
za koji si mi ti rekla
i polako počinje, počinje…
Nezaboravni trenuci
vrte se kao na traci.
Nestvaran glas tvoj
grli me toplinom
i novim saznanjima
o tebi,
o meni,
o nekom drugom životu.
Gubim se i počinjem da maštam
o nama tamo negde,
predaleko odavde.
Negde gde je
samo priroda oko nas,
a mi zaneseni u svom
visokom i večnom letu.
Ova harmonija
tako proste,
a tako duboke sadašnjice
ne troši svoje debele đonove
o pohabani asfalt
trulog sveta oko nas
koji zaudara na sve četiri strane,
ali ne i na našu,
onu petu.
Znanu samo tebi i meni.
O kojoj nikad nismo pričali,
koju nikako sebi da objasnimo,
ali koja je tu oko nas i ćuti.
Pušta nas da razmahnemo
svoja nebeska krila
kratkih reči,
snažnih zagrljaja,
toplih poljubaca…
Sve mi se vrti
oko tebe i mene,
oko tebe…
Prekidam svoje maštanje,
tvoje reči
i ceo svet svedem
na jednu od najprostijih stvari,
od koje sve počinje.
Shvatljivo i neshvatljivo,
blizu i daleko,
jako i nejako.
Pretvorim tebe i sebe u tu stvar.
U ono što se zove poljubac.
I on traje, traje…
Ljubim te,
ne želim ikad prestati…
Sa tobom sam
dok si umorna na poslu,
dok spokojno spavaš,
dok pereš svoju dugu,
kovrždavu kosu,
dok mi se oči sklapaju,
dok nevešto pišem kao sada…





Nedelja, 11. Oktobar 2015.
10:35-11:20