POGLEDAJ DALJE

Na parčetu papira deo mene
kroz druge ruke dolete do tebe,
da ti misli otera od njih.

Od onog s druge strane žice,
koji se pravi lud i stalno kmeči,
koji unapred mrzi tvoje reči;

ili od onog što te smatra lopovom,
I ne veruje rođenom bratu svom,
što ceo svet tera od sebe.

Ili od onog što viče na tebe,
jer na svoju ženu ne sme.
I koji tebe kune zbog nje.

Svi oni su malo po malo
učinili da odlutaš na onu obalu
gde nema nikog i posmatraš…

…Posmatraš more, oblake, ptice let.
Da osetiš bezimeni, ali postojeći svet.
Daleko, daleko od ovog.

Ali, katkad, ima i onog
što pomno sluša prijatan glas tvoj,
i ulepšaš mu sivih dana bezbroj.

Meni si ulepšala ovaj,
I ne nazirem mu kraj,
a nisi progovorila ni reč.

Nisi čak ni blizu mene,
a tako olako pomeraš stene,
sa ovog puta da lakše prođem.

I, možda, ne znaš to…
Pogledaj dalje, dalje od svih njih.
Možda te tamo šalje moj stih.




Četvrtak, 1. Oktobar 2015.