ČEKAĆU TE

Godine mi se nižu i to ne osetim,
ali me ova pomisao na njih truje.
Zaboravljam na kalendar prokleti
dok susreti sa tobom retko bruje.

Izgaram u želji da te vidim češće,
al’ ne dam da me panika obuzme.
Svakog novog dana želim te sve žešće,
vreme hoće od mene da te oduzme.

Imaš taj nemir, vreli pakao svoj,
zbog njega tražiš malo daha i samoće.
Ipak, katkad svratiš u topao zagrljaj moj,
i zajedno uberemo neko slasno voće.

Onda te opet čekam, čekam danima,
i tvoju odsutnost ovim stihovima bojim
koji čine da me ovaj život zanima
tamo negde gore, gde nestvaran stojim.

Sa tobom sam shvatio da nigde ne žurim,
ostajem gde sam, a odlazim bilo gde, svuda.
I srećan sam, jer ovo čekanje pretvaram
u milion budućih staza našeg zvezdanog spruda.





Ponedeljak, 19. Oktobar 2015.
20:15-21:20