ČAČKALICA

Sediš na obali reke
sa nogama u vodi.
Posmatraš odraz mesečine
na toj vodenoj stihiji
koji se završava
na drugoj strani
ove isuviše mirne
I spokojne reke.
A na drugoj obali
bezbroj pravilno naslaganih
stabala tvoje prošlosti
koja izaziva
jedva primetnu grimasu
na glatkoj koži
tvoga bezbrižnog lica.
Na čemu ti pozavidi
i ova reka bez talasa
ove julske večeri.
I vadiš najsitnije stablo
iz one gomile preko puta,
praktično čačkalicu
kako ne bi remetila
tvoj spokoj ovaj večerašnji,
I spokoj tvoje mladosti.
Ali, sruši se gomila
i surva u reku.
Bura niotkuda nastade.
Talasi stižu do tebe
i sve te više kvase,
jer ti je smetala jedna čačkalica.
Jedna sićušna uspomena
iz, recimo,
slepe ulice
svih tvojih pokajanja.
Iz kuće broj 5
s periferije ovog grada,
gde je on živeo…