ZAR NE ŽELIŠ?

Kad je počeo ovaj dan?
možda sa prvim mislima o tebi,
ili, pak,
sa prvim gutljajem
gorke stvarnosti?
Zagledan u šare na zavesi,
nagađao sam šta to radiš sad.
I šta želiš ovog trenutka;
i šta ćeš to želeti sutra…
Možda nekog kraj sebe,
da zajedno lutate
plažom poletne sadašnjosti
zagledani
u prozor večne budućnosti.
Nekog da ti poveruje
da si u šetnji gradom
videla miša da peva
prolećnu sonatu;
ili da zajedno sa tobom
laže kiši i vetru
da katkad umeju zasmetati
tvojoj dugoj, lepršavoj kosi.
Zar ne želiš da taj neko
budem ja?
Ja, koji bi ti se
vremenom svideo;
s ovom sebičnošću;
kojom odnedavno
stavljam sebe ispred drugih,
ali ne i ispred tebe.
Ja, koji ti često ćutim,
dok sam iznutra najglasniji;
o tome da bih s tobom
podelio svoje uvrnute note
nikad nenapisane pesme.
Ja, koji bi katkad
zagrlio tvoj topli džemper
šta god od tebe bilo u njemu.
Zar ne želiš neku budalu kraj sebe?
Da ućutka budalu u tebi;
ili da ćuti,
dok se ti penješ
na planinu svoje ludosti…
Zar ne želiš?