POČETAK

Opet sam na početku.
Da li sam se,
zapravo ikad
otud pomerio?
Treba mi ona
koja će svoju glavu
nasloniti na moje rame,
a ja celog sebe
na pijane misli o njoj.
I tako naslonjeni
jedno na drugo
sedimo na jednoj klupi
poslednjeg seoskog vinograda.
Onog posle kojeg
oči izbija pučina
beskrajnih talasa
vojvođanskih oranica;
A nama dvoma
lagani aprilski povetarac
neumitno bije u lice;
i podseća nas
na naš prvi susret.

Spokojnih osmeha
dižemo pogled
ka nebu.
A ono se na jednom mestu
stidljivo ljubi sa krošnjom
tek prolistalog oraha
iz kog se,
kad povetarac utihne,
jasno čuje cvrkut
malog,
dobro skrivenog ptića.
I ceo taj dan
počinje mirisati
na neki novi početak.