NEKI BEDEMI

Eh,
kakve sam samo
bedeme gradio.
Bedeme koji su
trebali da me
štite;
a koji su me
samo sjebali
i ograničili;
oduzeli svu moju
slobodu ovoga sveta.
Koliko sam samo puta
o njih razbijao
svoju,
k’o tuč,
tešku glavu;
Uskraćivao sebe
za one
najlepše stvari u životu…
Ali,
na kraju
sve je ispalo dobro;
i ne znam
zašto se sećam svih
tih bedema,
kad sam ih olovkom
tako lako
i odjednom
srušio
kao da nikad
nisu ni postojali.