BRANITI SVOJE

I kako da branim svoje
kad ni ne znam
šta je to moje?
Danas je to trule višnje bol,
sutra
namerno promašeni gol.
U koji kofer da strpam to svoje,
kad bez kofera putujem oduvek?
Zar, uopšte,
postoji ovaj moj svet?
Svet u kom ništa nije
jasno i sigurno?
Ali koji to ni ne traži.
nego samo bdi
kao harmonija večna.
Sav neshvatljiv,
bolesno zdrav
i beskrajan.
I ne braneći
ja branim.
Stalno izmišljam novo,
jer izmišljati jedino umem.
Selim se,
iz izmišljenog
u nestvarno.
I nema potrebe
da branim to svoje
koje nikad neću znati
šta je to, ustvari.
I ostaće to iza mene,
trajaće i bez mene.
Dok će novo
nestrpljivo kucati na vrata.
I mamiti me sebi.
Braniti me od svega.
I ono mene brani.
Ne ja njega.