Tek tako

U gradu koji je moj pepeo
i moja vatra
često svratim do tvog sokaka.
Tek tako,
jer me golicaš
onako zagledana u knjigu neku.
Tek tako,
jer postojiš
baš takva u ovom svetu.
Zamičem za ćošak,
prozor tvoj se otvara
i ti polećeš.
Polećeš prvi put,
a leteti već umeš.
Visoko si gore,
i ja vidim te.
Ponovo širim krila svoja.
Prisećam se
kako je to leteti.
Vodiš me,
a ni ne znaš to.
Slutiš nešto.
Slutiš tek tako.