Svetlost jedne noći

Kasni jutarnji sati.
Vraćate se kući sa drugarima, drugaricama.
Pevate pod prozorima svojih bivših simpatija,
jer niste imali hrabrosti to im ranije pokazati.
Ali, baš vas briga, sad im pevate, mada vas ne čuju.
Pevate svetu, prirodi, vašoj mladosti.
Niste skoro tu radost osetili.
I kod svake naredne simpatije,
svakog narednog prozora, pevate sve glasnije.
Nadate se da će možda čuti, ali se ne odazvati,
jer ne biste znali kako da reagujete.
Pobegli bi verovatno. Ovako je bolje.
Oni ne izlaze, ali iz vas sve ono što je bilo vezano za njih
izlazi.
Vasiona se raduje.
Pobeđujete ovu naizgled običnu noć,
neobičnom pesmom, nepravilno pevanom.
Polako se razilazite svojim kućama.
Ležete pijani u svoje škripeće krevete.
Ne budi vas jaukanje tih naprava za spavanje još dugo,
niti jutarnja svetlost
nego svetlost prethodne noći
koja ostavlja dubok trag u vašoj mladosti.