Sumnjičavost

Na pučini mirnog mora
nađe me nekakva retka bura,
pa me svojim talasima razbije o stenu.
Onda nasukan na obalu posmatram
moje more sigurnih misli,
misli kojima je zagospodarila sumnja.
To more sad nije čisto, plavo i beskrajno,
više ga ne vidim takvog.
Ono je sad magla, kapi i ledeni breg.
I to me trgne.
Probudi me i podseti da preispitam ponovo šta je to moje
more.
Da li je ono nešto što sam već davno doznao i
nameravam li dalje njime ploviti?
Nepoznati glas mi onda šapne
da ne brinem.
I, zaista.
Zaista, brinuti prestanem.
Shvatih da mi je potrebna s vremena na vreme takva
bura.
Bura puna sumnje.
Da proverim ko sam,
gde sam i gde idem…