Jednoga dana vulkan te izbacio,
a talasi okeana doneli tamo,
Na belu obalu večne budućnosti.
Od tada si bio trag cipele u blatu,
jedva uhvatljivi oblak magle,
pero teže od svakog olova.
Svakim stepenikom niže,
dublje njive ožiljaka si pravio,
a rastao sve više.
Legao kao pšenično zrno,
a budio se kora hleba
i značio život jedan.
Pucalo je tvoje crno srce malo,
ali ti je vreme uvek donosilo novo
kad si se najmanje nadao.
I dalje nanosiš bol beloj kući tvojoj,
ali to je put tvoj.
Tvoja volja, tvoja želja, tvoja ljubav.
alternativnium.com 