Možemo sve

Život,
on prolazi kraj mene.
Ali, zar ne mislimo to ponekad svi?
Zar se ponekad ne osećamo svi sebi stranima?
Krajičkom oka posmatramo tamo neki život.
Život koji želimo i za kojim žudimo,
ali od kog vrlo brzo odlutamo
i vratimo se ovom.
A kad mu se vratimo,
bude nam nekako draži.
Kao da ga nismo imali do sada.
Onda nam svaki korak kroz baru kišne noći
liči na podijum za ples.
I nismo ni svesni šta sve možemo,
a možemo sve.
Prenosimo snagu izmišljenih života
u ovaj, naizgled, izgubljeni svoj.
I tad možemo sve!