Kaput

Ustao sam s blagom vedrinom decembarskog jutra,
tvoj zaboravljeni kaput te je meni donosio.
Bez ijedne misli na daleko sutra
hodnikom čiviluka s kaputom tim zaplovio.

Da ti vratim zaboravljeno, tebi išao, tebi se nadao.
Usput sedeo s prijateljima, daleko od njih.
Zbog toga svakom prolazniku osmeh davao,
jer susret s tobom je važniji od svih!

Misli, reči, izgovori, izgovori…
nisi pobegla od ostatka sveta.
A ceo svet je odavno zabranio,
zabranio pupoljku istine da procveta.

Mrazno veče briše sve topline lažne,
tvoje reči na mom licu,
buduće dane toliko važne.
Opet sam se sapleo o prvu stepenicu.

A pomišljao sam bezbroj puta zemlja se zaustavila,
zaustavila za mene i snove moje.
Nisam video da samo si kaput ostavila,
njime da ugrejem lažne topline tvoje.

Za par dana došla, u par reči otišla
kao da tu nisi ni bila nikad.
Sedeću sam bez kaputa tvog, daleko od prijatelja,
ali će mi biti bliži nego ikad.