Izbledela slika

Tad su sve ulice kojima sam prolazio,
znale šta je trebalo da uradim.
Tvoj sokak posebno.
Svi tvoji i moji prijatelji su znali,
ali samo da sam im za tebe rekao.
I psi koji su lajali dok sam prolazio pored tvoje kuće su
znali.
Ali, ja nisam znao.
Nisam znao kojom stazom do tebe.
Valjda jedna od onih prvih, što se usade u glavu.
I ostanu tu nekoliko meseci, godinu jednu.
I nestanu.
Život ih odnese tamo negde, a mene ostavi ovde.
Slika izbledela, jer se sve završilo na par nejasnih
razgovora.
Putevi su ostali, daleko jedan od drugog.
Moj put sve bistriji, tvoj misterija za moj.
Često je to tako.
Često je sve završeno pre nego što je i započeto.
Ali se nastavi kad – tad u sitnim uspomenama,
veselim mislima godinama i decenijama posle.