Gde bih ja?

I šta bih ja bez ovoga?
Bez ovih misli o tebi?
Ko sam, bre, ja bez toga?
Prazan list duboko u sebi…

Tako dugo si se rađala
ne minutima, ne danima,
već mesecima, toliko dugim
da ih nazivam godinama.

I kako rasteš u meni,
bistriji je pogled moj,
misli bogatije krenu,
i reči nađu svoj spokoj.

Prvi petli te dižu s nogu,
uspavljuje poslednjih slavuja pesma,
ali često te uspavati ne mogu,
samo prekriju jorganom mog sna.

I gde bih ja tako slab
bez tvog lika pred sobom?
Kud bih se uputio takav?
Kada želim biti s tobom.