Čuvar

Sa klupe mračni pogled na cestu,
uzdah koji reči ne rađa,
pognuto telo satima stoji u mestu.
Jak duvan, rakija ljuta doza su najslađa.

Preko dana njegova armija hara pašnjacima
dok on traži malo hlada kog u inat nikad nema.
Kune život i psuje mater precima,
gde sagradiše prokleti dvor u njemu celi dan da drema.

Prodavnica snova zatvorena i nema ko na koga da viče,
on moli svaki auto što sporije da prođe,
više užitka da mu pruži jedina stvar što se miče.
Džaba! Pusta cesta autu ko budali šamar dođe.

Čuvar tuđe noći i svoga stada
ne žuri kući, ostaje još tren koji,
da kraj izgubljenih snova i nada
dočeka jutro i uputi se svoje vojnike da broji.